O Knjizi nepotrebnih informacija

Ipak, koliko je nepotrebno zaista nepotrebno? Pitanje je sad, rekao bi Šekspir.
Na primer, najnepotrebnija činjenica za koju ja znam je da, dok čekate rezultate, od svih timova na listiću sportske prognoze, ne možete da senčite jedino ime Hal sitija. Ali, sačekajmo malo. Ova informacija, meni suštinski nepotrebna, može da donese korist i blagostanje uredniku časopisa Kluba navijača Hal sitija, kojem očajnički treba novac. Slično, informacija da flamingo može da jede isključivo ako glavu okrene naopačke je od male koristi čoveku koji je navikao da sedi za stolom i koristi nož i viljušku. Ali zamislite da se neko stavi u položaj flaminga i istraje u pokušajima da jede sa glavom okrenutom naopako. Potrošili biste pravo bogatstvo plaćajući račune veterinaru, pre nego što biste to naučili. Dakle, moramo biti pažljivi, uz sva moguća ograničenja i balanse. U našem Društvu nepotrebnih informacija imamo jednog opasnog “crkvenjaka”, u liku uvaženog džez muzičara Kenija Klejtona. Ukoliko gospodin crkvenjak Klejton presudi da bi neka informacija ipak mogla da bude od koristi društvu, on je momentalno izbacuje bez prava žalbe, jer u suprotnom povici “Đubre!” nikada neće prestati.
Kada sam iz novina saznala da je Merilin Monro imala šest nožnih prstiju, odmah sam je uvrstila u naredno izdanje Nepotrebnih informacija, u uverenju da sam je - pored brojnih biografa slavne glumice u neprestanom lovu - prva uhvatila u mrežu. Jedini prestup je biti dosadan. Na jednom od prvih sastanaka Društva, neki članovi su pogrešno shvatili prirodu nepotrebnosti i istupili sa informacijama tipa “Misisipi je dug 1.171 milju, odnosno za one koji više vole - 1.884 kilometara”. Mi, poklonici nepotrebnih informacija, nismo zainteresovani za dužinu reke, informaciju koju obično prate uzvici kao što je “Dosadno!”. S druge strane, recite nam da u dolini Nuanu na Havajima postoji reka koja teče uzvodno i oči će nam se zacakliti.
Nepotrebne informacije nisu, bićemo skromni, isto što i trivijalnosti. Mi ne marimo za stvari poput Ginisove knjige rekorda. Sve naše informacije prošle su test “Ne zna za to mnogo ljudi” i propraćene su iznenađenjem i, ponekad, aplauzom.

O Petlji

"U rečniku, huliganstvo je definisano kao ’divljačko i nasilničko ponašanje na javnom mestu, naročito zastupljenom kod omladine’. Dolazi od latinskog hulium, što znači cepati, i ganos, što znači neki kurac."
Stiv Fist je nekada bio fudbalski huligan i petlja je njegova ispovest. To je priča o ektremnom nasilju i o fudbalu... Manje o fudbalu. Ajvor Bediel nikada nije bio huligan, ali je Čelzijev navijač čitavog života i pošto je napisao i neke druge knjige, malo je pomogao Stivu oko ove.
Petlja je ispovest engleskog fudbalskog huligana, vatrenog navijača londonskog Čelzija. Sećanja na stadionske i ulične tuče, propraćene velikim količinama alkohola, pisane su živim i sočnim jezikom, na momente vrlo duhovito.